Priča o važnosti identiteta nacije obeležila je odrastanje mnogih generacija koje su, na Balkanu, poslednjih decenija svedoci (a bogme i učesnici) krvavih ratova započinjanih upravo pričom o specifičnostima identiteta neke nacije, dakle kolektiva u kojem je identitet pojedinca, naravno, u drugom planu.

  U grozničavoj potrazi za kolektivnim identitetom, „banana“ državice su izgubile i ono malo svesti o tom pojmu koji su predstavljali kao sveti gral, a „muzli ga kao svetu kravu“ zarad sopstvenih interesa, svodivši kolektivni identitet na razinu lične koristi. A u međuvremenu, sveopšte siromaštvo postalo je jedini identitet po kojem nas svet prepoznaje. Društvo koje se na gradi na identitetu pojedinca, nema perspektivu. Ovogodišnji Festival posvećujemo onima koji su u suštinskoj (i njihovom biću neophodnoj) potrazi za sopstvenim identitetom, ličnim primerom razbijali uvrežene društvene stege, onima koji su nametnute stereotipe kolektivnog identiteta shvatali kao sudbinski izazov. Znamo da teatar nema veliku društvenu moć, ali ovo radimo vođeni idejom da ima smisla postavljati pitanja suštine identiteta u zemlji koja je opsednuta međama a ne zna gde su joj granice, u zemlji u kojoj većina smatra da će ulazak u EU dovesti to potpunog gubitka identiteta, u zemlji u kojoj je novac postao važniji od života. Ta pitanja postavljamo zarad budućnosti onih koji još uvek žele da dođu u pozorište. Željko Hubač umetnički direktor Festivala